adaptacija

Šta je adaptacija?

Deca su bića različitih potreba, interesovanja, osobina, karaktera. Polazak u vrtić uglavnom predstavlja prvo odvajanje deteta od roditelja na duže vreme, prvi susret deteta sa većim brojem nepoznatih osoba, kako sa decom tako i sa odraslima. Tako polazak u vrtić može izazvati različite reakcije deteta, kao što su plač, odbijanje hrane, spavanja, žale se na bolove u stomaku, odlažu polazak u vrtić na sve moguće načine.

Detetu je potrebno vremena da prihvati novu sredinu koja traži od njega da promeni svoje navike, ritam spavanja, ponašanja u grupi itd. U skladu sa tim, adaptacija na vrtić traje onoliko vremena koliko je detetu potrebno da se navikne i prihvati novu sredinu.

Da li se adaptacija treba prekidati?

Adaptacija se ne treba prekidati, kako bi dete shvatilo da se odlazak u vrtić ne može odlagati. Drugi razlog je da ponovna adaptacija uvek traje duže, mnogo je teža i za dete i za same vaspitače.

Koji su tipovi adaptacije?

Laka adaptacija: normalna reakcija deteta na promenu sredine. Ovde se uglavnom radi o deci koja su uspostavila sigurne i stabilne emocijonalne veze sa svojim roditeljima. Kod takve dece sve reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku od 10-15 dana boravka u vrtiću. Dete brzo prihvata novu sredinu i raduje se dolasku u nju.

Adaptacija srednje težine: ovde spadaju deca čije se promene ponašanja produžuju i do mesec dana od uključivanja u kolektiv. gde dete uporno odbija dolazak u vrtić.

Teška adaptacija: se obično vrlo retko sreće u praksi. Odnosi se na decu kod koje se mogu zapaziti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju koji traju i po nekoliko meseci. Obično je kod takve dece prisutno više nepovoljnih činioca koji produžavaju period prilagodjavanja kao što su česta odsustva iz kolektiva usled bolesti ili nekog drugog razloga, nepovoljni porodični uslovi, neprimereni vaspitni uticaji isl. U tim slučajevima, potrebno je timsko sagledavanje problema (vaspitač/med. sestra, roditelji i pedagog ili psiholog) i zajedničko pronalaženje načina da se teškoće prevaziđu.

Ponašanje roditelja koja pomažu da adaptacija bude efikasnija:

  • Redovno dovodite dete u vrtić, svakodnevnim dolaskom dete uči sled radnji (dolazak u vrtić – odlazak roditelja – boravak u vrtiću – dolazak roditelja)
  • Ponesite predmet za koji je dete emotivno vezano (flašica, omiljena igračka)
  • Pre polaska u vrtić, raspitajte se o ritmu rada u vrtiću i u skladu sa istim uskladjujte i kućni režim (obroci, spavanje, igra…)

Šta može otežati adaptaciju:

  • Nesiguran uplakan roditelj
  • Roditelj koji se ne oprosti od deteta
  • Roditelj koji od svog deteta traži dozvolu za odlazak
  • Roditelj koji se dugo zadržava na vratima vrtića
  • Roditelji koji pokušava da ubrza adaptaciju (ostavljanje deteta u vrtiću odmah ceo dan). Može doći do stvaranja otpora prema vrtiću. Zato se preporučuje da dete u početku u vrtiću boravi kraće i da adaptacija bude postepena.
  • Roditelj koji ne komunicira sa vaspitačima o tome koliko adaptacija treba da traje